Meandri

Teze o ljudima - Prva

06/22/2015

On je mrzeo sve što nije mogao imati

Imati onako kako je on to hteo,

A sve što bi dobio

Baš tako kako je on to hteo – prezirao je!

 Hm?

Ona je bila mala i sićušna,

Osica

Ali, ipak, nije mogla stati u prostor

U koji su je namjerili sabiti

Bila je duga i tanka,

Struna,

Koja se nekako nije dala razapeti

Između kobilice i zavrtnja, preko pragova, na vratu gitare

Bila je neprikladna,

Za sva njihova otmena pakovanja

I toliko nebitna

Da su o njoj godinama, takorći decenijama raspravljali

Sa mržnjom,

Što je zavladala svetom,

Prema njoj,

Osici, Struni, Pesmi. 

Ote se reč mislima,

Oteše se i stihovi rečima,

I puče struna

Pa odleti osica,

Daleko, daleko ...

Baš tamo gde je već dugo

Čeka neko.

Ostade samo mržnja.

A niko ne zna

Zašto?