Nekim ljudima sve u životu ide teško, kao da se neka nevidljiva sila
nadvila nad njima pa im ne da rasti ni napredovati, već ih želi ostaviti malima
i po mogućnosti sabiti u malu crnu kutiju odakle nikada neće izaći. To su ljudi
koji nisu primili pravu istinsku ljubav i pažnju od svojih roditelja i nisu
razvili osećaj sopstvene vrednosti i
sposobnost uspostavljanja samodiscipline već su ih možda stekli iz nekog drugog
izvora.
Za njih je sticanje zadovoljstva mukotrpan proces uspinjanja koji
neretko završi neuspehom, ako su uopšte u stanju i dostići ga.
Posted to Generalna
06/28/2015
Edit
Neki ljudi zrače takvom energijom, da sat vremena proveden sa njima u
društvu je dovoljan za jedan od onih snova za koje bi čovek hteo da traju
večito.
Posted to Generalna
06/28/2015
Edit
Ponekada tamna i bujna imela zna da pokvari opšti utisak o jednom lepom drvetu, ali svako onaj ko odluči da mu priđe bliže, da ga sagleda sa svih strana, da ga neguje i zaliva, okreše i prodre duboko ispod varljive spoljašnjosti, moći će da uživa u čarima njegove lepote i da od njega dobije i plodove.
Posted to Generalna
06/23/2015
Edit
On je mrzeo sve što nije mogao imati
Imati onako kako je on to hteo,
A sve što bi dobio
Baš tako kako je on to hteo – prezirao je!
Hm?
Ona je bila mala i sićušna,
Osica
Ali, ipak, nije mogla stati u prostor
U koji su je namjerili sabiti
Bila je duga i tanka,
Struna,
Koja se nekako nije dala razapeti
Između kobilice i zavrtnja, preko pragova, na vratu gitare
Bila je neprikladna,
Za sva njihova otmena pakovanja
I toliko nebitna
Da su o njoj godinama, takorći decenijama raspravljali
Sa mržnjom,
Što je zavladala svetom,
Prema njoj,
Osici, Struni, Pesmi.
Ote se reč mislima,
Oteše se i stihovi rečima,
I puče struna
Pa odleti osica,
Daleko, daleko ...
Baš tamo gde je već dugo
Čeka neko.
Ostade samo mržnja.
A niko ne zna
Zašto?
Posted to Generalna
06/22/2015
Edit
Priča prva – ŠIRI OSVRT
Gledajući unazad, lako je razumeti koliko je negovanje staleškog duha
uticalo na osećanja koja razdvajaju naša dva sveta. Intelektualno plemstvo koje
je tada, u zlo doba, bilo isto što i vlast postalo je tu isključivije nego
u bilo kojem drugom kraju i vremenu.
Otuda je poticala prikrivena i duboka mržnja koja se ispoljila u strahovitoj
jednodušnosti prema pobunjenicima, a koja je uništila osnove jednog trajnog i
dobrog društvenog odnosa.
Nadmenost kabinetskog plemstva odbila je od prestola plemstvo iz
provincije, isto onako kao što je ovo drugo udaljilo od sebe neformalnu
društvenu elitu, vređajući time njihovu sujetu.
Stoga je ulaskom gospođe Barsonjete de Nikolas E`žen na teritoriju
veleposednika, pisca i pesnika, Sir Ovijana de E`njena (Johana Zlatoustog)
izbila čitava jedna mala revolucija izazova.
Barsonjeta de Nikolas E`žen je volela umetnost i književnost što se
smatralo nastranošću koju je lokalno plemstvo preziralo i sažalevalo, ali koju
je morao opravdati svako ko je upoznao život te žene, rođene da bude slavna,
ali neumitnim okolnostima osuđene da ostane nepoznata, i čiji je uticaj odlučio
mnoge sudbine...
Priča druga – TELETEKST VESTI
Gospođica Simona La`Vanda je toga dana snažno odjekivala u mirisnim
tonovima muzike Joannesa
Chrysostomus Wolfgangus Theophilus Mozarta, prodorno poput najjačeg
parfema koji treba da nadomesti klimavost poljuljanog položaja i oživi muškost
visinom svoga stasa kroz žbunčić njene pohote u vrelini jeftinih junskih noći.
La muzika, la`vanda je označila konačni obrt situacije. U svojoj
poslednjoj igri, leptir je sve što je imao uložio na gospođicu La`Vandu, istina
sa velikim zakašnjenjem ispunjenja njene volje, ali proglasivši je za vrhovnu
božicu, računao je, u svoj svojoj sebičnoj proračunatosti, da će glupo žensko
izgarati čak i u ohladelom pepelu pr(a)ve ljubavi odakle će se on poput feniksa
ponovo vinuti ...
Priča treća – TEBI
Gledam vremešni hrast u dvorištu pored, čini mi se vekovima, i uvek se
iznova pitam da li su taj hrast i zmija uvijena oko njega jedna duša u dva sljubljena
tela ili dva tela jedne podeljene duše?
Nakon svih neprospavanih noći, svih naših košmara, onih čudnovatnih
snova, opsjena, o starom hrastu i zmiji što se izvijala i savijala oko njega,
čvrsto priljubljena u plitkoj i nesigurnoj ljubavi i skliskoj nežnosti koja je
svakoga trena mogla iščeznuti, kojih smo se oslobodili (i snova i hrasta i
zmije i košmara) mi ćemo se vratiti našim dvorištima, životima i ljubavima.
Sve te neprožvakane misli, zaglavljene u osrednjosti uma, ostaće
zajedno sa tim košmarima, nebitni, iza nas, a mi ćemo nastaviti dalje u
budućnost, sadržanu u onome -i hteti i smeti- i osvajati je već sa novim sutra,
jer nismo se predali i nismo poklekli pred onim što danas zovemo juče.
Posted to Generalna
06/20/2015
Edit
Ljudi često sude o društvu sa visine utoliko veće koliko sami stoje niže
u njemu, jer se tako zapostavljeni oni zapravo svete ostalim članovima
zajednice, za niskost svoga položaja,
visinom svoga pogleda. Međutim, važnije od onoga kako gledamo ili pišemo je
način na koji razmišljamo, jer npr. represivne mere bi postale suvišne ako bi se
pogled spustio niže, pa ugledalo ono što se sa tih očajnih visina ne vidi.
Sve u svemu, svest o nečemu bitnom je važnija
od nasilnog uvođenja toga bitnog u život.
Posted to Generalna
06/17/2015
Edit
Malo ko se seća ovog starog izraza vezanog za drvene prese u prvim štamparijama. Još manje je poznato da su radnike koji su ih opsluživali slovoslagači prozvali medvedima jer su se kratali tamo-amo, od suda sa bojom do prese, poput medveda u kavezu. Medvedi su, da bi im se osvetili slovoslagače prozvali majmunima, zato što je ta gospoda neprestano skakutala vadeći slova iz njihove stopedesetidve male pregrade ...
Tako su na štampanju prvih knjige radili medvedi i majmuni u štamparijama čiji su se sopstvenici zvali dobričine i ne sluteći da će, dva veka kasnije, doći vreme masovne poplave pisaca, blogova, sajtova, da ćemo svoja dela „štampati“ sami uz sve nezgode bagovanja compova, pada sistema, a gde od dobričina neće biti ni traga ni glasa ....
Posted to Generalna
06/16/2015
Edit
Razum misli jedno, duša oseća drugo. Njihov razgovor o bilo čemu treba uzeti sa rezervom, uslovno, kao svojevrsnu smešu malo nasumičnih laži, poluistina, nešto dodavanja, ljubomore, iskrenosti koliko mora, puno zaborava i sve začinjeno sujetom, pa uobličeno u finu, lako svarljivu priču kojom duša, mekoćom svoje prirode, nastoji pokolebati razum, ugađajući sujeti, a razum, nepokolebljiv u svojoj stamenitosti i pravičnosti, balansira između želja, potreba, spletki i osećaja ...
* * *
Iz daljine se vidi šire, ali se iz blizine vidi jasnije. Kad se zagrebe po površini lako se mogu uočiti sve različitosti sastojaka jedne smeše – bućkuriša. :)
Posted to Generalna
06/15/2015
Edit
Kako razjasniti tu vekovnu tajnu koja lebdi nad životom, da tvrdičarenje
nastaje tamo gde siromaštvo prestaje?
Posted to Generalna
06/14/2015
Edit
Ako hoćete da vreme traje bavite se opštim poslovima, „biznisom“, a ako
hoćete da vreme stane bavite se slikarstvom.
Posted to Generalna
06/13/2015
Edit
Moguće je da je Bog ili neka svemoćna sila ta koja pokreće krhke niti ljudske sudbine, povlači konce sa nama kao da smo marionete, a zapravo poigrava se zarad neke opkladbene dobiti kockara života koji ne će stati u merkanju naše izdržljivosti, a mi, svi, ćemo u svemu tome zajedno nestati. Otići, ne stati, a konci kockarskih života će se onda zamrsiti.
Posted to Generalna
06/11/2015
Edit
Ljudi bez mašte i sanjarenja su pijuni koji prvi nastradaju u okršaju sa večnošću.
Ivo Andrić
1. Dalje ..
2. Nove ideje - koncept
3. Posloži misli - pronađi ključnu reč
4. Obrni pare - pokreni novi ciklus
5. Uspostavi ravnotežu - Složenac života
Večnost je moja mera!
Posted to Generalna
06/10/2015
Edit
Još od najranije mladosti je znala, jer su je tako učili roditelji, da treba čvrsto zgrabiti lepe stvari koje nam se događaju i pomoću njih izgraditi svoju tvrđavicu, a sa druge strane, odgurnuti od sebe sve ono ružno što nastoji da nas opkoli i obori na tlo.
Posted to Generalna
06/09/2015
Edit
