Teze o ljudima - Sedma

07/03/2015

Nije bio nešto naočit muškarac, mada on o sebi nije tako mislio. Bio je siguran u sebe, a to jednog muškarca čini privlačnijim od lepote. Bio je neformalan i nonšalantan kako u odevanju tako i u ponašanju, a  ispod toga se krila jedna veoma osetljiva priroda koja je zahtevala baš tu ,njemu nedostajuću, formalnost.

Ako je nosio vratnu maramu ona je uvek bila vezana tako su oba kraja stršila svaki na svoju stranu, skuti mantila obavezno su lepršali i sav je uvek bio „u pokretu“. Jednom rečju cela njegova pojava imala je u sebi nečega pretencioznog što mu je davalo izgled jednog otkačenog umetnika a što je on u svojoj suštini i bio.

Posmatrao se sa zadovoljstvom, gledajući od glave do pete vijugavu liniju svojih pripijenih farmerki, milujući svoje noge pogledom koji se, zaljubljen, zaustavljao na vrhovima cipela ili torbici koju je uvek nosio u rukama. Kad bi prestao da se tako zagleda, njegove oči su tražile ogledalo da bi video frizuru, a onda bi, ispravivši se i isturajući urađeno poprsje,  sa srećom u očima upitno posmatrao žene tražeći potvrdu u njihovom oduševljenju.Sav je pun sebe, razmetljiv kao petao, što se rado primalo u ženskom društvu u kojem je on važio za lepog čoveka. Lep i privlačan. Moćan.

Njegov najčešći razgovor bio je pun dvosmislenih priča kakvim su muškarci osvajali žene vekovima unazad, zasmejavajući ih. A one, žene, su zbog takvog njegovog držanja presićenog sultana, vremenom tražile njegovo društvo još više nego pri prvom susretu.

0 Comments Add your own

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me


Around here

Categories

Moji linkovi

Generalna

Feeds


Flag Counter